Normalizacija kokaina u Velikoj Britaniji tokom poslednje decenije bila je prilično zapanjujuća. Postao je svakodnevni deo života za mnoge, posebno u belim okovratnicima i „momak“ kulturi.
Studija iz 2021. godine otkrila je da je 30% ljudi na fudbalskim stadionima videlo kako ljudi uzimaju ovu supstancu, dok su druge studije pronašle tragove supstance u svakom fudbalskom stadionu Premijer lige. Što je prilično zapanjujuće.
Stoga nije iznenađujuće što sve više ljudi pronalazi sebe u rehabilitaciji od kokaina, dok se drugi jednostavno bore da žive bez njega. Mnogi ne shvataju šta supstanca zapravo radi njihovom mozgu i koliko može biti štetna. Dakle, šta tačno može učiniti?
Preopterećenje dopaminom i euforija
Jedan od najupečatljivijih načina na koji kokain utiče na mozak je izazivanje velikog porasta nivoa dopamina. Ovo je neurotransmiter povezan sa zadovoljstvom i nagradom, igrajući veliku ulogu u tome kako doživljavamo motivaciju i emocije. Međutim, kokain takođe blokira reapsorpciju dopamina, što uzrokuje njegovo nakupljanje u mozgu.
To nakupljanje dovodi do intenzivnih osećaja euforije, koji obično traju do pola sata. Međutim, mozak tada počinje da žudi za ovim osećajem, postajući zavistan od kokaina za zadovoljstvo i nagradu. Ovo je opasno ne samo zbog te zavisnosti, već i zato što smanjuje zadovoljstvo koje bi trebalo da osećamo iz zdravijih izvora.
Poremećaj funkcije mozga
Naš mozak ne funkcioniše normalno, pri čemu kokain ne utiče samo na dopamin, već i na serotonin i norepinefrin. To utiče na naše emocije, način na koji obrađujemo informacije i, što je najvažnije, na naše donošenje odluka.
Mnogi izveštaji sugerišu da je kokain podstakao nedavne nerede u Velikoj Britaniji, pri čemu mnogi iz gomile shvataju koliko kokain može uticati na prosuđivanje i suočili su se sa posledicama kao rezultat toga.
Pamćenje, pažnja i prosuđivanje biće izmenjeni kao rezultat, dok dugotrajna upotreba kokaina može čak dovesti do strukturnih promena u mozgu, smanjujući veličinu prefrontalnog korteksa, koji je odgovoran za donošenje odluka, kao i za kontrolu impulsa i rezonovanje.
Povećan rizik od mentalnih poremećaja
Dok kokain može pružiti taj kratki osećaj euforije, upotreba kokaina je zapravo snažno povezana sa pogoršanjem mentalnih poremećaja, uglavnom zbog pada nakon uzimanja supstance. Promene raspoloženja, razdražljivost i anksioznost su česti, dok mogu imati veliki uticaj na depresiju, anksioznost, pa čak i psihozu.
U slučaju psihoze, to može izazvati paranoju, zablude i čak halucinacije, često nalik simptomima šizofrenije. Ovo se obično javlja tokom intenzivne upotrebe supstance ili tokom apstinencije.
Zavisnost i ovisnost
Jedan od najtežih efekata kokaina na mozak je njegova sposobnost da izazove zavisnost. Snažan nalet dopamina koji kokain izaziva dovodi do ciklusa žudnje i upotrebe koji brzo može izmaći kontroli. Kako se mozak privikava na visoke nivoe dopamina, počinje da zahteva sve više droge kako bi postigao isti efekat, što dovodi do tolerancije.
Kako se razvija tolerancija, korisnici često otkrivaju da im je potrebna veća ili češća doza kako bi osetili isti nivo euforije. Ovo može dovesti do fizičke zavisnosti, gde telo zahteva kokain da bi normalno funkcionisalo. Opsesivna priroda zavisnosti od kokaina može učiniti veoma teško prestati, jer je sistem nagrade u mozgu otet od strane droge.
Dugotrajno oštećenje mozga
Zapravo, dugoročno, oštećenje mozga je česta i nepovratna posledica upotrebe kokaina, pri čemu produžena upotreba utiče na ćelije i krvne sudove. Ovo povećava rizik od moždanih udara, napada i kognitivnog pada. Takođe se često naziva „kokainski mozak“, gde ljudi obično pate od gubitka pamćenja, kognitivnog oštećenja i poteškoća u koncentraciji.
To je zbog uticaja na krvne sudove u mozgu, što može dovesti do smrti ćelija i trajnog oštećenja mozga, gde mogu nastati poteškoće u govoru, demencija i motorički poremećaji.